Мостови

У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „СВЕТ У СРБИЈИ” ВЕЛИКА ГРУПА ИНОСТРАНИХ СТУДЕНАТА УЧИ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Гарави сокак на Авали
Млади су, лепи, жељни знања. Дошли су из 22 несврстане земље, као стипендисти Владе Србије. Годину дана су на Филолошком факултету учили српски и живели у студентском одмаралишту на Авали. Сада започињу одабране студије и прелазе у студентске домове, а уместо њих овде стиже група од 170 нових колега, из 40 земаља. Одушевљени су Авалом, одмаралиштем, људима и условима. На чистом српском отпевали су нам песму оног новосадског „Гаравог сокака”

Годинама их нисмо виђали на београдским улицама, а сад одједном као да су их преплавили. Срећемо их у јавном превозу, на Ади, у кафеима, местима где се окупљају млади. Научили су језик, у шали понављају ону изреку: Говори српски,да те цео свет разуме. Сада их је стотинак. Неки су бруцоши, неки су овде да би стекли академска знања и звања виша од оних која већ имају. Већина их је стигло пре годину дана, из 22 несврстане земље. Из Кеније, Доминикане, Палестине, Бурундија, Малија, Бангладеша, Сирије, Етиопије, Нигерије, Ирана... Сви жељни знања. Стипендисти су Владе Србије и овде су у оквиру пројекта „Свет у Србији”. Смештени су у студентском одмаралишту „Авала”, у подножју истоимене планине крај Београда. Имају стипендију, плаћен смештај и храну.
Минула година протекла им је у учењу српског језика код професора са Филолошког факултета. Положивши у јулу завршни испит из језика, као предуслов за нормалан наставак одабраних студија, ових дана крећу на своје факултете и у студентске домове. У одмаралиште на Авали стиже нова група стипендиста. Засад их је пријављено 170 из 40 земаља.

САМО ДА ПРЕГРМИШ ЗИМУ

Дошли су из различитих култура и вера. Многи су први пут стигли у Србију и уопште Европу. Пуни су хвале за земљу домаћина. Одушевљени су срдачношћу, предусретљивошћу и непосредношћу на које наилазе на сваком кораку. Смета им једино клима. Навикли су на просечне температуре између 20 и 30 степени, без великих осцилација. Кад су овде угледали снег, први пут уживо, излетели су из соба онако у папучама и мајицама. Овде су научили да се санкају, а неки се спремају да ове зиме стану и на скије.
– Морали смо овим младим гостима да прилагодимо начин исхране. Имамо вегетаријанце, муслимане, хришћане... Навикли су на пиринач, али не и на хлеб. Први пут су јели лубеницу. Обожавају воће. Тежимо да им изађемо у сусрет не само у храни већ и у другим потребама. Свакодневно их анкетирамо и на основу тога правимо јеловник. Месо једу врло мало, мада воле сарме, пуњене паприке, пасуљ, рестован кромпир... Пилетина им је специјалитет. Прилагодили су се и готово сви су се угојили. Скромни су и поштују то што су овде. Водимо рачуна о њиховим верским празницима. Увели смо им бесплатан интернет у салама и собама. Већина их је из јужноафричких земаља. Многи су овде провели лето, јер их пут до домовине папрено кошта – каже Зоран Спасојевић, управник „Авале”, и додаје:
 – Живе у двокреветним и једнокреветним собама. Користе маркице за превоз. Док су учили језик, мање су одлазили у град. Летос су више излазили, тачно знају где се шта налази, где су добра места за провод.
Жан Боско има 25 година, из Бурундија је, жели да усаврши медицину. Од страних језика зна француски, овде је научио српски.
– Свиђа ми се Београд. Свиђа ми се Србија. Научио сам ваш језик. Доста сам се намучио. Могу добро да се споразумевам и да слушам предавања. Само говорим полако. Не свиђају ми се зима и снег, тешко ћу се на то навикнути.
Двадесетједногодишњи Давид Кајумби, будући лекар, стигао је из Кеније:
– Много ми се допадају ваши људи. Јако су љубазни и увек су спремни да помогну. Ја сам заволео снег, али ми се не допада зима, хладноћа. Ипак, спремио сам се и за њу. Искористио сам део распуста и са колегама из дома посетио Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар... Било је веома лепо.
Елајџа Троичић, 21 година, његов је земљак. Не само што му презиме подсећа на неко наше, већ је добио и надимак Илија. У домовини је почео да студира биомедицину, а овде ће прећи на студије медицине. У отаџбини, земљи од 40 милиона становника, чека га посао. Тамо се лекари много траже. Жели да помаже људима широм света, не само својим суграђанима.
– Сем језика, било ми је тешко да се навикнем да стојим у аутобусу, јер код нас сви седе. Али, навикао сам се. У мојој земљи говори се 42 различита језика, па као језик споразумевања користимо, најчешће, енглески. Овде сви говоре један језик и лако се споразумевају. Воле да се друже, а код нас није баш тако. Допала ми се ваша старија архитектура, тамо где су зграде очуване, тврђава на Калемегдану. Дању смо ишли на Аду да се купамо и возимо бицикле, а ноћу у кафее и на сплавове.

УКУС ДИЊА СА БАЛКАНА

Палестинац Хасан Алнаџар, из Газе, заљубио се у једну Сању из Зворника. Није био у граду на Дрини, али се спрема да са њом, кад падне снег, оде на Тару и научи добро да скија. Санкање је научио на Авали. Навикао се на нашу храну, а највише му прија сарма.
Малијац Омар Фуфана још као дете заволео је авионе, па је уписао Саобраћајни факултет, Одсек за ваздушни саобраћај. Дружи се са Давидом Дауом, који ће се на Машинском факултету спремати за аероинжењера. Обојица воле воће. Први пут су јели крушке (код куће имају јабуке), купине (имају малине), грожђе. За диње кажу да су другачије од њихових и да су им наше много укусније.
Из Адис Абебе, Етиопија, стигао је Муликакен Маинвујезет да студира агрономију. Разумљиво, с обзиром на то да жели да повећа производњу хране у својој земљи. Из Бамака, Мали, стигла је деветнаестогодишња Амината Сану да студира економију и тако настави породичну традицију. На постдипломске студије биохемије дошла је, из Нигерије, Мари Онах. Одабрала је Београдски универзитет, јер је у својој земљи упознала Србе, оне који су некада радили у „Енергопројекту” на електрификацији Нигерије. Знала је доста о нашој земљи. Сада су јој људи овде, каже ова 35-огодишњакиња, још више прирасли за срце, јер их је, изблиза, још боље упознала.
И тако, свако од ових академаца има своју причу, своје разлоге за долазак на студије у Србију. У једноме се сви слажу: дом на Авали је мали рај, богомдано место и за учење и за живот. Само да није те зиме. За Африку је ово далеки север, зар не?

***

Седам деценија бриге о студентима
Студентска одмаралишта су установа основана 1948. у једној бараци довеженој из насеља омладинаца-акцијаша на градилишту железничке пруге Шамац- Сарајево. Постојећи објекат на Авалском путу купљен је почетком 1950-их од ПТТ-а. Лане је завршено његово комплетно реновирање, тако да спада у најлуксузнија студентска одмаралишта у овом делу Европе.
– Некад су такви објекти убрајани у опоравилишта. Храна је овде увек била добра, студенти су имали и лекаре, пуну негу. У садашњој медицинској категоризацији нема објеката за опоравак, па смо тако постали одмаралиште – каже за Националну ревију економиста и правник Раде Дабетић, директор Установе студентско одмаралиште (који већ 25 година брине о одмаралиштима).

***

Погодности за спољне кориснике
Студентским одмаралиштима некада је управљао Београдски универзитет. Од пре петнаестак година установа је под окриљем Министарства просвете, Сектора за ученички и студентски стандард. У њеном склопу су и одмаралишта на Златибору и Палићу.
– На Златибору завршавамо конгресни центар, са салама опремљеним аудио-визуелном техником, а ове јесени биће готова спортска сала – каже Раде Дабетић. – На Палићу, на 6,5 хектара, делимично смо реновирали објекат са 300 места. Наставку радова надамо се у октобру. Овде, на Авали, купили смо суседну кућу како бисмо направили паркинг и гараже. Пошто смо објекат отвореног типа, морамо гостима да омогућимо све погодности и пријатан боравак. Нудимо им пун пансион по веома приступачним ценама, а имамо и најсавременију кухињу на Балкану, са врхунским куварима.

***

Студентска одмаралишта
и опоравилишта Србије
Авалски пут бб
Телефон: +381 11 3907 225